FILMSKO VEČE u Kinoteci, Miklošičeva 28, Ljubljana, srijeda 11.04.2012. u 19.00 sati, ulaz besplatan.

»JASMINA«

 

Režiser: Nedžad Begović

Scenarist: Nedžad Begović
Producent: Ismet Arnautalić Nuno
Produkcijska kuća: SaGA
Direktor fotografije: Almir Đikoli
Glumci: Zijah Sokolović, Nada Đurevska, Amila Đikoli, Mediha Muslimović, Mirvad Kurić, Aleksandar Seksan, Zlatan Zuhrić, Ilija Zovko

Safa i njena višemjesečna unuka, Jasmina, doputovale su humanitarnim konvojem iz ratnog Sarajeva u njihov porodični apartman u malom primorskom mjestu. Safa pokušava sebi i unuci organizovati kakav-takav život u očekivanju da im se u bližoj budućnosti pridruži i Jasminina majka. Njihov komšija, alkoholičar Stipe pravi im svakodnevne probleme. Prisustvo novih stanara i dječiji plač počinju ga uznemiravati. On psuje, galami, maltretira ih, tražeći novac i alkohol.

Ali život sve mijenja.

Izjava redatelja o samom filmu: "U ovoj ljudskoj i humanoj priči cijelim njenim tokom dominiraju emocije kroz likove koje su u izvrsnim izvedbama ponijeli Zijah Sokolović i Nada Đurevska."

Filmsko veče deloma finasira Javni sklad RS za kulturne dejavnosti.

Poštovani,

Pozivamo vas da nam se pridružite u četvrtak, 24.11.2011, u 19.00 sati u Društvu pisaca, Tomšićeva 12, Ljubljana na književnoj večeri. Predstavit ćemo ADISU BAŠIĆ iz Sarajeva, pjesnikinju, novinarku i književnu kritičarku. Adisa Bašić pripada generaciji sarajevske omladine koja je osnovnu školu završavala po podrumima, bez biblioteka, izleta i školskih ekskurzija. I to se vidi u njenim pjesmama, koje svoju snagu i uvjerljivost crpe iz iskustva, a ne iz literature.

Povod za njenu posjetu je izdanje treće knjige poezije  »Promotivni spot za moju domovinu«. Pjesnikinja »promociju« i domovine i  same sebe temelji na stajalištu da je svaka promocija iskrena bez rezerve, bez lažnih slika, bez riječi koje se govore samo radi govora. Samo ako takvu domovinu, odnosno takvu žensku prihvatimo i volimo, onda je to prava ljubav. Adisa Bašić nudi poruke iz stvarnog života, u našoj domovini se još plače, iako se u nekim drugim spotovima redovito vide nasmijana lica, autorica svojom poezijom upozorava i na drugu stranu ogledala.

OSVETA

Znam ja ko mi je

ubio ženu i

sina i

šćer.

Znam, jedan se od njih vratio.

Drži pekaru.

Al ja gledam da

Kod njega nikad ne uzimam.

Gost Kulturnog društva B-51 iz Ljubljane je bio književnik Sabahudin Hadžialić, gl. i odg. urednik DIOGEN pro kultura magazina i Maxminus magazina iz Sarajeva, Bosna i Hercegovina.

Predstavljanje književnog opusa bosanskohercegovačkog književnika, uključujući Književnu trilogiju (priče, pjesme, aforizme -  objavljene 2010.g. i do sada predstavljene u BiH i Srbiji) je održano u četvrtak, 20.10.2011.g. sa početkom u 19:30 sati u prostorijama Društva slovenačkih pisaca u Ljubljani.

Promotor je bio Bojan Albahari, a domaćin predstavljanja bosanskohercegovačkog autora je bila Ruža Mlač, voditelj projekta RAJVOSA iz B51.

Uz otvorenu, inspirativno vođenu veče i uz prisustvo ljubitelja pisane riječi ne samo iz Ljubljane već i onih koji su došli u Ljubljanu iz Železnika (autor DIOGEN pro kultura magazine, Senada Smaijić), ali i iz Klagenfurta u Austriji (Petar Pismestrović, Zamjenik gl. i odg. urednika MaxMinus magazina i saradnik magazine, Mirjana Grbac Pismestrović), predstavljen  je književni opus Sabahudina Hadžialića.

Tom prilikom su, u ime naših redakcija, Kulturnom društvu B51 uručena dva CD-a i prvi štampani godišnjak DIOGEN  pro kultura magazina.

Ono što izdvaja ovo predstavljanje je svakako iznenađenje – prezentacija nultih primjeraka novih knjiga Sabahudina Hadžialića- knjige aforizama koja je objavljena u Italiji, i dvije knjige poezije objavljene u Švajcarskoj prije nekoliko dana (prevod na njemački, ali i na još pet svjetskih jezika u posebnom izdanju).

Iz Ljubljane je književnik Hadžialić istu noć otputovao za Tetovo u Makedoniji gdje zajedno za Zamjenicom gl. i odg. urednika DIOGEN pro kultura magazina, Samirom Begman, učestvuje na XV Međunarodnom festivalu poezije “DITËT E NAIMIT” od 21.10. do 23.10.2011.g.

Drage dame i gospodo,

nadam se da uživate u lijepoj jeseni. Uljepšat ćemo je i sa naše strane, naime 20.10.2011, će nam biti gost iz Sarajeva gospodin Sabahudin Hadžialić, novinar i pisac. U Društvu pisaca u 19.30. časova će nam predstaviti trilogiju, svoj elektronski časopis, govoriti aforizme iz svoje knjige i odgovarati na naša pitanja. Kao što je uobičajeno zvanični dio ćemo nastaviti uz čašicu i mezu. Svi ste pozvani, ulaz besplatan.

Lijepo vas pozdravljam,

Ruža Mlač

Poštovane dame i gospodo,

Pozivamo vas na predstavljanje Fotomonografije »Bosna i Hercegovina, 1000 pitanja, 1000 odgovora«, i autora Valerijana Žuje iz Sarajeva. Lijepo i zanimljivo veče će biti 25.05.2011. u 20.00 časova, u Društvu slovenskih pisaca, Tomšičeva 12, Ljubljana.

Fotomonografija se sastoji od enciklopedijski preciznih informacija o BiH, ljudima koji su označili određeno vrijeme, kao i niza fotografija, dokumenata, karata. U knjizi je prikazana BiH kroz nekoliko stoljeća. Na promociji u Sarajevu je g.Enes Peledija Fotomonografiju usporedio sa seharom u kojoj je složene sve što je najvažnije…« monografija je urađena kao fragmentarni tekst s jasnim i tačnim informacijama, bez bilo kakvih primjesa«.

Knjiga je dobila prvu nagradu kao najbolji izdavački poduhvat na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Sarajevu.

Lijepo vas pozdravljam.

Ruža Mlač

Poštovani,

Pozivamo vas na filmsku projekciju bosansko-hrecegovačkog filma Uloga moje porodice u svjetskoj revoluciji, Bate Čengića, u Kinoteku, Miklošićeva 38, Ljubljana, u srijedu 20.04.2011. u 19.00 časova.

Scenarij po istoimenom romanu Bore Ćosića potpisuju Bora Ćosić, Bato Čengić i Branko Vučićević, dok uloge tumače Dragan Nikolić, Milena Dravić, Danilo Bata Stojković, Branka Petrić, Milivoje Tomić i Erika Druzović.

Riječ je o filmu Bate Čengića koji je premijerno prikazan na Pula film festivalu 1971. godine, nakon čega je zabranjen te se nikada nije našao u kinodistribuciji. Ovo ostvarenje donosi priču o revoluciji iz 1945. godine, zajedno s nacionalnim oslobođenjem, koja je bila vojnička, gruba, ali istovremeno i fascinantna, artistička. Zajedno s nacionalnom revolucijom morala se desiti i ona manja, unutar porodica. Jedna porodica uči nove pjesme koje treba recitirati i pjevati, zaboravlja stare običaje poput igranja i izrade goblena.

Ovaj film, povremeno strog, povremeno veoma veseo, govori o tome šta ostaje od jedne porodice u koju uđe revolucija i šta ostaje od revolucije koja uđe u jednu porodicu.

Ulaz je besplatan.

Uz pozdrav, Ruža Mlač

Večer, 15. marec 2011

Filmski večer Kulturnega društva B-51 s celovečercem Čuvaji noči bosanskega avtorja Namika Kabila v Slovenski kinoteki. Kulturno društvo B-51 po­se­be­j­ znano­ po­ organizaciji me­dnar­o­dne­ga festivala uprizoritvenih umetnosti Ex Ponto pr­e­dvse­m v Lj­ublj­ani­ i­n festivala Kluže na i­st­o­i­me­nski­ bo­vški­ t­r­dnj­avi, je v sodelovanju z z Dr­ušt­vo­m kulturologov KULT.co­ i­n go­st­i­t­e­lj­sko­ Slo­ve­nsko kinoteko v Lj­ublj­ani­ i­zve­dlo­ v sr­e­do­, 9. mar­ca, filmski­ ve­če­r­ s slo­ve­nsko premierno pr­e­dst­avi­t­vi­j­o­ Čuvaj­e­v no­či ­(Čuvar­i­ no­ći­, 2008), pr­ve­ga i­n za zdaj­ še­ zadnj­e­ga i­gr­ane­ga ce­lo­ve­če­r­ca si­ce­r­ me­dnar­o­dno priznanega i­n de­j­avne­ga bo­sanske­ga sce­nar­i­st­a i­n r­e­ži­se­r­j­a Na­mi­ka Kabi­la.

Po­se­be­j­ je Kabi­l, ki­ j­e­ še­ i­gr­ale­c (t­udi­ v Čuvaj­i­h no­či­ i­n me­d de­lo­m v ZDA zlast­i­ v gledališču) t­e­r­ je bil go­st­ ve­če­r­a v ki­no­t­e­ki­, znan ko­t­ avt­o­r scenarija za o­pe­vani­ film Pri stricu Idriz (Ko­d ami­dže­ Idr­i­za, 2004) že­ pr­e­dt­e­m ce­nj­e­ne­ga r­e­ži­se­r­j­a Pje­ra Žali­ce. Čuvaji no­či­ pa so­ že­ v le­t­u nast­anka i­me­li­ sve­t­o­vno­ pr­e­mi­e­r­o­ na ugle­dne­m 65. beneškem fe­st­i­valu v zahtevnem neodvisnem programskem sklo­pu Te­de­n mendnarodnih kr­i­t­i­ko­v. V sr­e­di­šču filmskega dogajanja a st­a še­ r­azme­r­o­ma mlada Mahi­r­ (Vahi­d Pi­rali­ć) i­n Brizla (Milan Pavlo­vi­ć), no­čna čuvaj­a v veleblagovnici, pr­vi­ v salo­nu po­hi­št­va, drugi na oddelku kopalniške o­pr­e­me­, me­d e­no­ no­čno­ i­zme­no­.

Ne­o­bi­čaj­e­n zače­t­e­k t­udi­ blago humornega filma, suge­st­i­vno­ po­udar­j­e­n s kr­at­ki­m klavirskim ako­r­do­m, pokaže o­d ze­lo­ bli­zu t­e­me nekoga, po­sne­t­o­ navpi­čno­ o­d zgo­r­aj­, me­dt­e­m ko sklonjen nad umivalnik - bruha. Nakar­ si­ spr­va ne­znano­ zakaj­ zat­i­ka za pas - blazine. Nadalj­e­ pa se­ i­zkaže­ ko­t­ nočni čuvaj Mahi­r­, ki­ ko­t­ da bi­ ga muči­le nosečnostne t­e­žave­. Kar­ se­ve­da ne­ mo­r­e­ neopaženo mimo Br­i­zle­, saj­ st­a skupaj­ dala že­ pr­e­ve­č sko­zi­, t­udi­ ko­t­ ne­kdanj­a vo­j­aka.

Nj­una no­č, po­ži­vlj­e­na ne­po­gr­e­šlj­i­vo­ družabno, naplavi­ t­udi­ ne­pr­e­dvi­de­ne­ do­go­dke­, recmo, sprožitev alar­mne­ga si­st­e­ma i­n posledično obisk policije pa t­e­žavno­ ži­vahne­ga so­se­da, o­či­t­no psihološko o­br­e­me­nj­e­ne­ga vo­j­ne­ga invalida. To­da, najbolj nepredvideno j­e­ oziroma Br­i­zla ni­t­i­ po­mi­sli­t­i­ ne­ mo­r­e­, da bi­ Mahi­r­ lahko­ i­me­l zdr­avst­ve­ne­, se­ pr­avi­, kot nosečnostne t­e­žave­ zat­o­, ke­r­ bi­ lahko­ bi­l ­ no­se­č! Ve­ndar­ j­e­ de­j­ansko­samo­ “žr­t­e­v“ telepatskega “spo­r­o­či­la“ svo­j­e­ že­ne­, za kat­e­r­o­ še­ ni­ ve­de­l, da j­e­ no­se­ča.

V po­go­vo­r­u z avt­o­r­j­e­m Kabi­lo­m po­ pr­o­j­e­kci­j­i­ j­e­ bi­l go­vo­r­ me­d dr­ugi­m o­ t­e­m, da so­ film po­sne­li­ v približno ­16 ne­pr­e­spani­h no­če­h, nat­o­ o­ njegovih likih, ki­ ko­t­ da so­ omamljeni, če­ ne celo paranoični paranoični o­d t­e­ga, kar­ so doživeli med vojno v Bo­sni­ i­n v tranzicisjki resničnosti­, pa da so­ apat­i­čni­ v smislu, da bi­ si­ že­le­li­ vse­, ve­ndar­ za t­o­ ne­ bi storili ničesar, kar­ bi­ lahko­ bi­la kar družbena pogodba a današnj­e­ Bo­sne­. A si­ce­r­ naj­ bi noč nasplo­h napravi­la i­z člo­ve­ka t­i­st­o­, če­sar­ se­ bo­j­i­, se­ pr­avi­, t­udi samega sebe. No­čna čuvaj­a st­a t­ako­ pr­avza­ pr­av čuvaj­a sami­h se­be­. Me­dt­e­m pa se­Kabi­l pr­i­pr­avlj­a na no­vi film baje o človeku, ki je v Srebrenici preživel lastno - smrt.

Uroš Smasek